2025.
Историјски почетак Румуније и Србије из угла Председника Румуније
Председник Румуније: Daniel2836 Најранији дани - На почетку, Србија је имала веома мали број играча, за разлику од Румуније, која је веома рано доживела бејби бум. Стога, када се Румунија укључила у антилатиноамерикански рат, Румуни су проширили своје границе на Балкан и Централну Европу. Српске територије су такође биле окупиране, али је Београд остао независан из поштовања према Србији. Штајерско-Корушки споразум и окупација Румуније - Након што је Румунија била приморана да потпише ПНА са Латинском Америком кроз Штајерско-Корушки споразум након пораза у Аустрији, покушала је да задржи своје поседе на Балкану. Међутим, напредовање Аргентине и Уругваја у Турску изазвало је забринутост и код Румуна и код Срба. Нажалост, убрзо након тога уследио је аргентински напад на Влашку, што је резултирало губитком главног града Румуније и њеном потпуном окупацијом на одређено време. Румунско-српске тензије - Реакције међу Румунима биле су помешане. С једне стране, било је гласова који су говорили да су нам Срби помогли колико су могли и да заслужују поштовање због чињенице да нас у овим тешким временима нису издали. С друге стране, постојале су одређене екстремистичке групе које су, тражећи кривца, тврдиле да се Срби нису довољно укључили да нам помогну, а многи од њих, укључујући и председника, остали су на еколошкој листи. Истина је да је у том тренутку то био проблем координације унутар румунске војске, при чему су многи играчи били у дебафу након прелиминарне битке у Бугарској. Стога се кривица није могла свалити ни на Србију, јер је и она после неколико дана изгубила престоницу од Шпанаца. Пројекат федерализације - Током латиноамеричке окупације, Румунија је покушала програм федерализације балканских народа. Случајност или не, овај план сам покренуо ја, аутор овог чланка, а циљ му је био стварање балканске конфедерације којом би доминирала Румунија, барем привремено. Укратко, Румунија је требало да добије од балканских народа све њихове територије осим њихових главних градова, а затим би ослобађала по једну провинцију сваки пут када би нека нација окупила око 35 нових људи, са могућношћу поновних преговора. Нажалост, због бројних фактора, план је пропао. Било је гласова који су позивали на војну окупацију Србије. Тензије су постојале и на српској страни, где су одређени елементи нанели мању штету Румунији. Срећом, већина Румуна и руководство успели су да издрже ове притиске и изабрали хармоничну будућност са својим суседом. Српски бејби бум и нови савез - Тако је, након извесног времена, потписан савез између две стране, заснован на међусобном поштовању, солидарности и потреби за добром сарадњом између суседа. У Србији се догодио озбиљан бејби бум, подигавши популацију земље са 15 играча на приближно 50. Србија се развијала веома брзо, чак је дошла до контроле над неким посредничким земљама. Српски напад на Италију - Када су одлучили да нападну Италију, Срби су такође затражили подршку Румуна. Уследила је огромна битка, коју је Србија тесно добила. Од тог тренутка, Србија се етаблирала као регионална сила. ПАБЛО-КЛО светски рат - Након веома дугог периода ФАРМ ЕРЕ, Србија се придружила коалицији К*ЛО, савезу формираном са циљем уништења ПАБЛО суперсавеза. Србија је сматрана равноправним партнером и третирана је са великим поштовањем. У првој недељи Другог светског рата, Срби су нанели преко 5 милиона штете, показавши се као страшан непријатељ. Сарађивали су са својим савезницима, посебно са Румунијом, са којом су покренули двоструку офанзиву према Италији, окупирајући је и делећи. Када су почеле дуго очекиване италијанске побуне, румунска и српска команда су заједнички одлучиле да изврше тактичко повлачење како не би трошили опрему у биткама које су ишле у корист непријатеља. Када је Италија покренула офанзиву у Албанији и на Балкану, српско-румунско братство по оружју се још једном истакло и постигло импресивне резултате. Италија је протерана са Балкана и приморана да потпише НАП. Садашњост... - Румунско-српски савез се наставља, а будућност изгледа светло. У част румунско-српске сарадње, на румунском Дискорду је креиран посебан канал, #srb-ro-brotherhood, који је отворио директну комуникацију између становништва две земље, без потребе за дипломатским посредовањем.